Month: August 2018

Jedna mi se slika posebno utisnula i utjecala na stav kojim si prilazim. Ako u ruci nosim šalicu s kavom i netko me gurne, prolit ću kavu. Zašto sam prolila kavu? Zato što je u šalici bila kava. Da je bio čaj, prolila bih čaj. Čini se da je slično i s nama. I mi smo posude koje u sebi nose ono što nas, u određenom trenutku, čini „nama“. Kad nas život zgrabi za ramena i prodrma tako da se presložimo od glave do pete, što je to što se iz nas „izlije“?

Odupirala sam se ideji pokretanja bloga jer nisam imala jasnu viziju o čemu bih mogla pisati, no bilo je potrebno samo malo zaviriti u sebe.